NISMO SE VIDELI NISMO SE UPOZNALI

Mi dolazimo iz Nottingham-a i uvijek smo živjeli u njemu. Kada smo se rodili i otvorili oči, znali smo gdje se nalazimo. Zatim smo tamo proveli djetinjstvo, tamo smo završili i školu. Neki su doktorirali u Nottinghamu. Onda smo se selili- uvijek u Nottingham.

Ovo sada gdje smo, to vam je gola patka! Doslovno. Samo zato što nismo svi tu. Ali često odlazimo u Nottingham. Neko često, neko češće, jer ne možemo bez njega. Imamo svoj Nottingham iznutra i zato mu se uvijek vraćamo. Tamo smo jedini autentični gradjani. Kažem, često idemo tamo. Neko često, neko češće, jer, kažem vam ne možemo bez njega.

U Nottingham-u nije bilo davno. U Nottingham-u je nedavno bilo divno. Tamo nema ničega.- Tamo je u nama sve. Mi smo tamo sve. Iz Nottingham-a ne možemo zauvijek otići, jer to više ne bi bio Nottingham. Nottingham nikada nije tamo daleko i djavo lično često navrati da prošeta. Iz Nottingham-a ne možete izaći pošto zašto, ali možete da ga zavolite, što vam preporučujem. Nottingham vam je nešto nalik na zatvor bez rešetaka u koji vas niko nije poslao.

Ljudi nas se plaše po nekad. Oni neće sa nama po nekad. Mi smo za njih ružni toliko da znaju da smo mi najljepša stvorenja koja su ikada sreli. Mi smo tuga za njih. Mi i jesmo tuga. Ipak, zadovoljni životom više nego bilo ko. Nama nikada nije do kraja oprošteno.

Poznajete li vi čovjeka? Iz Noting- ham- a. Ne poznajete damo vjerujte mi. Nismo se videli nismo se upoznali. Sve je pogrešno što govorite. Pogrešno se sjećate. Ništa niste upamtili NE NE NE! Vi se nikada uistinu niste susreli sa njim.

 

“NISMO SE VIDELI, NISMO SE UPOZNALI”

Mi dolazimo iz Nottinghama i uvijek smo živjelu u njemu. Kada smo se rodili i otvorili oči, znali smo gdje se nalazimo. Zatim smo tamo proveli djetinjstvo, tamo smo završili i školu. Neki su doktorirali u Nottinghamu. Onda smo se selili- uvijek u Nottingham.

Ovo sada gdje smo, to vam je gola patka! Doslovno. Samo zato što nismo svi tu. Ali često odlazimo u Nottingham. Neko često, neko češće, jer ne možemo bez njega. Imamo svoj Nottingham unutar sebe i zato mu se uvijek vraćamo. Tamo smo jedini autentični gradjani. Kažem, često idemo tamo. Neko često, neko češće, jer, kažem vam ne možemo bez njega.

U Nottingham-u nije bilo davno. U Nottinghamu je nedavno bilo divno.Tamo nema ničega.- Tamo je u nama sve. Mi smo tamo sve. Iz Nottinghama ne možemo zauvijek otići, jer to više ne bi bio Nottingham. Nottingham nikada nije tamo daleko i djavo lično tamo često navrati da prošeta. Iz Nottingham-a ne možete izaći pošto zašto, ali možete da ga zavolite što vam preporučujem.

Ljudi nas se plaše po nekad. Oni neće sa nama po nekad. Mi smo za njih ružni toliko da znaju da smo mi najljepša stvorenja koja su ikada sreli. Mi smo tuga za njih. Mi i jesmo tuga. Ipak, zadovoljni životom više nego bilo ko. Nama nikada nije do kraja oprošteno.

Poznajete li vi čovjeka? Iz Nothing-hama . Ne poznajete gospodjice vjerujte mi. Nismo se videli, nismo se upoznali. Sve je pogrešno što govorite. Pogrešno se sjećate. Ništa niste upamtili Ne! Ne! Ne! Vi se nikada uistinu niste susreli sa njim.

 

SNOVI SA GABROVAČKOG HILLA

Ovdje jedino snove ne može niko da nam zabrani.
Zato su snovi čisti kao misao, kao suze,
oni su izraz naše slobode.
Oni su u isto vrijeme žalosni i radosni.

*

“Četvrtak je veliki i dug
sav od sreće sazdan
postaje tuga”                   Nikola Zlatković

U internatu smo pred spavanje često vodili duge razgovore o proteklim danima. Uvijek smo imali o čemu da pričamo i to nikada nisu bila ćaskanja kakva vode dosadnjakovići ispijajući desetu kafu na dan. Teme same nametale, a sve bi se svodile na onu misao o smislu. E takva priča nikada nije mogla biti dopričana. Šta god bi razjasnili, samo bi još više nejasnoća otvorili. Tako je jedini način da završimo razgovor bio ili da nas dežurni vaspitač opomene ili da neki razumni drugar kaže: ,, Ajde zajebite sve, trebalo bi da se spava.”
Tako, jedne večeri posle dugog razgovora o smislu trudio sam se da zaspem. Ne sjećam se trenutka kada je san prevario javu, ali se dobro sjećam sna u slikama. Od tih fragmenata pokušaću da rekonstruišem i oživim san, ne bi li i vi mogli vidjeti nešto od onoga što sam ja vidio te noći.

 

BABA KO’ OD MAJKE RODjENA

U periodu od prvog do četvrtog razreda osnovne, slobodno vrijeme sam provodio na selu kod (sada već pokojnog) mog blagočestivog djeda Vukajla.
Volio sam ga cijelim bićem. Svom snagom. Odrastao sam slušajući ga.
Vukajlo je bio starac osrednje visine. Imao je sjajnu sijedu kosu, najljepše staračko lice na svijetu, mnogo godina, mudrosti i ljubavi.

Uvijek sam odsustvovao sa porodičnih putovanja i skupova. Razumije se, išao sam na selo. Tada nisam ni pomišljao na sestru, majku, oca. Imao sam Vukajla i to mi je bilo ispunjenje svakog smisla. On je znao gdje rastu pečurke, da napravi pištaljku od drveta, gdje je pećina u kojoj živi jazavac… Savršeno je igrao šah. (Mada sam ja navodno pobjedjivao.)
Znao je mnogo pjesama, junačkih i ljubavnih. Jedna od onih koje sam zapamtio glasi:
,,Gledao sam na jelovoj grani
kako golub golubicu hrani.

On je hrani a ona mu veli
poljubi me moj golube bjeli.”

Što je bio stariji, djed se činio sve mladji. Starost ga je oplemenila. Ponosio sam se Vukajlom.

 

BIDONI

Kada mi je bilo jedanaest, uživao sam u zabranjenim stvarima koje su mi roditelji ograničavali.  Nešto, što sam tada mnogo volio bio je miris benzina, nafte i goriva uopšte. Stalno sam gurao nos u takve stvari. Mirisao sam tatine limenke od farbi, zabijao sam nos u boce od otrovnih maziva za mašine, pasti za preparaturu, mirisao sam hidrogen, glicerin, lanena ulja, sve me je to interesovalo i privlačilo. Nekada su se i oni neprijatni mirisi činili očaravajući! Kao gas! On ima jak i prodoran miris koji štipa, ali tako nešto mogu da zavole samo hrabri njuhovi.
Tako sam ja postepeno gubio receptore i sve više dobijao želju za oštrim mirisima…
Ipak, pored svih, omiljene su mi bile arome i isparenja goriva. Obožavao sam kada je moj komšija Gale palio kamion ili skider. Nafta je bila najbolja. Kada je sagorijevala nafta, želio sam da se primaknem skroz do auspuha, da budem na izvoru i da mirišem.